Nekonvencionalni vodič kroz Norvešku I deo

piše: Aleksandra Milovanović
prof. norveškog jezika

U današnje vreme ima mnogo turista koji odaberu upravo Norvešku kao svoju destinaciju, da li zbog njenih fantastičnih prirodnih fenomena, živopisne istorije ovekovečene u mnogobrojnim muzejima ili galerijama ili možda nečeg trećeg. Dovoljno je samo uzeti odgovarajuće štivo ili malo prokrstariti internetom, pa naći sebi odgovarajuću destinaciju u ovoj dugačkoj zemlji. Ali atrakcije o kojima se može ovde pročitati, nisu baš neke na koje ćete naići listajući običan turistički vodič.

Kada pogledamo geografsku kartu Norveške sa svim njenim planinama, ostrvima i fjordovima, ne treba mnogo da se zaključi da izgradnja puteva ovde zahteva naprednu tehnologiju kao i mnogo uloženog truda, u poređenju sa izgradnjom na nekim drugim mestima. Imajući to u vidu, ne iznenađuje činjenica da je prvi tunel na svetu za drumska vozila, dužine 24m i 76cm probijen upravo u Norveškoj još davne 1890. godine. Tu je počela priča o norveškim tunelima koja je od tada mnogo uznapredovala. Danas se veliki procenat norveških puteva ne može ni zamisliti bez ponekog tunela. Na deonici puta između Vosa i Bergena (Zapadna Norveška) koja iznosi svega 100 km, postoji njih čak 39! Norvežani su taj izazov po mišljenju mnogih sasvim uspešno savladali. Dokaz tome može svakako biti Atlanterhavsveien – tzv. Atlantska magistrala; od strane Norvežana izglasan za građevniski poduhvat 20. veka, a od strane britanskog lista The Guardian za najbolju rutu za putovanje kolima na svetu!

Atlanterhavsveien

Ali, kao što napomenusmo, to ovde nije tema. Ovde ćemo se pozabaviti biserima koji krase između ostalih i norvešku priču o izgradnji puteva i tunela.

Ofredalstunnelen – Tunel u Ofredalu

Jedan od njih bi mogao biti i ovaj tunel, čije je probijanje počelo 1989. godine, a otvoren 1992. godine. Danas je dugačak 2200 metara, ali ono što njega karakteriše nije ni to da je najduži ili najširi norveški tunel, već najstrmiji! Međutim, on nije građen s namerom da to i postane. Šta se naime dogodilo?

Odgovornim licima nije bilo lako da objasne javnosti kako je to moglo  da se dogodi, ali usled nedostatka vremena koje su imali na raspolaganju i spleta nesretnih okolnosti, koje su rezultirale da se u izgradnji vode lošim topografskim podacima, tunel je do svoje polovine probijan pod pogrešnim nagibom! Nekoliko meseci nakon što su odjeknule prve eksplozije dinamita, začuli su se i odjeci u kako nacionalnim, tako i inostranim medijima o tome.

Tu su nakratko radovi morali da se zaustave, jer su konstruktori shvatili da ako nastave u tom pravcu, tunel neće izaći na predviđenom mestu, već 30 metara niže. Da bi tunel ipak bio završen, sa izlazom u naselju Indre Ofredal, morali su da naprave nagib, koji u proseku iznosi čak 15,5%! I tako od bruke konstruktora, Norveška je dobila još jednu atrakciju koja ne ostavlja bez utiska onoga koji kroz njega prođe svojim vozilom.

Dalsfjordbrua i Fjaler – Most preko Dalsfjord-a u Fjaleru

Najveća atrakcija u ovom kraju je bez sumnje jedan skandal! Danas se u šali naziva najskupljom kozjom stazom. Put je trebalo da vodi do mosta preko fjorda umesto trajekta koji tu saobraća. Međutim 1994. godine, nakon svega 4 izgrađena kilometra, projekat je propao; novca je nestalo, ostatak nije došao, i od mosta ništa. Meštani su u više navrata protestovali, uglavnom na maštovite načine – helikopterom su spustili kombi na mesto gde bi most trebalo da počne, a potom su se skupili i ištrikali most koji je dovoljno dugačak da spoji dve obale fjorda! Kako su ti skandali dobili interesovanje nacionalnih medija, država je obećala nastavak izgradnje započetog puta za dve godine, a biće završen  za oko četiri. A da li će od tog obećanja narod imati vajde ili samo koze koje će i dalje koristiti asfaltirani put kad idu na ispašu, ostaje nam da vidimo…

Prodavnica u Osenu

Da to nisu jedini građevinski biseri ove zemlje, može se zaključiti posetom običnoj prodavnici u Osenu, u Severnom Trendelagu. Kakva bi ovo atrakcija uopšte mogla da bude? Zar ne postoje prodavnice u celom svetu? Svakako, međutim ne „žive“ u svakoj prodavnici kolica za kupovinu svoj sopstveni život. Kada ih jednom oslobodite i krenete s njima u nešto što očekujete da bude obična kupovina, niste ni svesni da ste krenuli u pravu pustolovinu kakva se retko gde može doživeti. Ne treba da vas iznenadi ako vam kolica samo pobegnu! Na zidovima prodavnice stoji, naime, modifikovani saobraćajni znak koji treba da upozori cenjene potrošače da se zapravo nalaze u najnakrivljenijoj prodavnici na svetu! Više je razloga zbog kojih je pod prodavnice baš tolik nakrivljen. Objekat je prvobitno bio mlekara i po projektu je trebalo da ima neki nagib, ali je fizika odradila ostatak što je rezultiralo da je danas pod dotične prodavnice pod nagibom od 5%. Ako ne verujete, pogledajte:

(Nastaviće se…)